Обавештења за наставнике

На овој страници ће се публиковати информације релевантне за наставнике ОШ "Херој Радмила Шишковић"
Корисни линкови:
 Обавештења за ученике

ПРАВИЛНИК О КАЛЕНДАРУ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ЗА ШКОЛСКУ 2015/2016. ГОДИНУ ("Сл. гласник РС - Просветни гласник", бр. 4/2015)

поставио/ла Милан Милошевић 10.06.2015. 04.05   [ ажурирано 10.06.2015. 04.06 ]

ПРАВИЛНИК О КАЛЕНДАРУ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ЗА ШКОЛСКУ 2015/2016. ГОДИНУ ("Сл. гласник РС - Просветни гласник", бр. 4/2015)
ТАБЕЛАРНИ ПРЕГЛЕД КАЛЕНДАРА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ЗА ШКОЛСКУ 2015/2016. ГОДИНУ

ПРАВИЛНИК О КАЛЕНДАРУ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ЗА ШКОЛСКУ 2015/2016. ГОДИНУ ("Сл. гласник РС - Просветни гласник", бр. 4/2015)


Такмичења на општинском нивоу у Смедеревској Паланци у школској 2014/2015.

поставио/ла Милан Милошевић 02.02.2015. 02.33

Такмичења на општинском нивоу школске 2014/2015.

1.

Српски језик - граматика:

ОШ „Херој Иван Мукер“

Смедеревска Паланка

7.3.2015.

2. 

Српски језик - књижевност

ОШ „Вук Караџић“

Смедеревска Паланка

21.2.2015.

3. 

Математика

ОШ „Херој Радмила Шишковић“

Смедеревска Паланка

28.2.2015.

4. 

Хемија

ОШ „Станоје Главаш“

Глибовац

21.2.2015.

5. 

Физика

ОШ „Никола Тесла“

Голобок

7.2.2015.

6. 

Странијезици

ОШ „Вук Караџић“

Смедеревска Паланка

28.2.2015.

7. 

Биологија

ОШ „Олга Милошевић“

Смедеревска Паланка

14.3.2015

8. 

Географија

ОШ „Брана Јевтић“

Кусадак

22.3.2015.

9. 

Историја

ОШ „Радомир Лазић“

Азања

8.3.2015.

10. 

Техничко и информатичко образовање

ОШ „Лазар Станојевић“

Ратари

15.3.2015.

11. 

Информатика

ОШ „Херој Радмила Шишковић“

Смедеревска Паланка

22.2.2015.

12. 

Смотра рецитатора

ОШ „Ђорђе Јовановић“

Селевац

 

13. 

„Шта знаш о саобраћају“

ОШ „Херој Иван Мукер“

Смедеревска Паланка

26.4.2015.

Датуме одржавања је утврдило министарство просвете, науке и технолошког развоја

2015-01-19: Календар такмичења и смотри ученика основних школа за школску 2014/2015. годину

поставио/ла Милан Милошевић 18.01.2015. 23.40   [ ажурирано 18.01.2015. 23.41 ]

У прилогу су "Календар такмичења и смотри ученика основних школа за школску 2014/2015. годину" и "Стручно упутство о организовању такмичења и смотри ученика основне и средње школе".

Такмичења


Презентација Стручног упутства коју је презентирао државни секретар Снежана Марковић на састанку начелника у Рековцу 2. септембра

поставио/ла Милан Милошевић 04.09.2014. 12.00   [ ажурирано 04.09.2014. 12.03 ]

Презентација Стручног упутства коју је презентирао државни секретар Снежана Марковић на састанку начелника у Рековцу 2. септембра је у прилогу.

Презентација Стручног упутства коју је презентирао државни секретар Снежана Марковић на састанку начелника... by ОШ "Херој Радмила Шишковић"

2014-08-27: СТРУЧНО УПУТСТВО О НАЧИНУ ИЗРАДЕ ШКОЛСКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ

поставио/ла Милан Милошевић 27.08.2014. 08.37

Република Србија
МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ,
НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА
Број: 119-01-346/1/2014-01
Датум: 27.08.2014. године
Београд
Немањина 22-26

(ПДФ верзија је на линку)

Увод

Пред вама је стручно упутство које МПНТР доноси у циљу смањења документације која се захтева од наставника. Смањење обимне документације је дуготрајан процес који захтева и промену закона и подзаконских аката. Због тога ово упутство треба разумети само као први корак у систематској промени школске администрације и односа према њој.
Стручно упутство намењено је васпитачима, наставницима, стручним сарадницима и директорима. У упутству је објашњено како тумачити поједине прописе и шта је минимум података који потребна документа васпитно-образовне, односно образовно-васпитне установе треба да садрже. У ком обиму ће документација у појединим установама прелазити овим упутством прописан минимум, не би требало да буде критеријум за процену рада васпитача, наставника, стручних сарадника, директора а самим тим ни установе.
Начин вођења документације која је предвиђена законом, а није додатно уређена подзаконским актом или овим упутством, остављен је да буде лични избор наставника.
Где год то технички услови дозвољавају, интерним договором у школи, наставници могу доставити захтевану документацију у електронском облику и тада није потребно да је достављају и у папирном облику. Препорука је да се садржаји појединих докумената не дуплирају (односно да се не наводе у свим документима), већ да се позивају на докуменат где се назначено налази.
Стандарди постигнућа обавезују наставнике основних школа да на основу њих реализују садржаје и методе рада, али не и да их пишу у својим плановима и припремама. Наставнике средњих школа не обавезују, јер наставни планови и програми нису још увек усклађени са стандардима. Након овог усклађивања биће организоване обуке наставника за примену стандарда.
Документација коју су школе припремиле пре објављивања овог упутства је одговарајућа уколико садржи прописани минимум и није неопходно додатно је усклађивати.
Директори школа дужни су да овај документ истакну на видно место у зборници како би сви наставници и стручни сарадници били непосредно упознати са његовим садржајем.

1. Развојни план установе

Правни основ:

  • ЗАКОН О ОСНОВАМА СИСТЕМА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА, члан 41 и члан 49,
  • ЗАКОН О ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ, члан 26, ЗАКОН О СРЕДЊЕМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ, члан 9.
Установа доноси развојни план чији су садржаји и начин доношења прописани Законом о основама система образовања и васпитања (чланови 41 и 49), Законом о основном образовању (члан 26), односно Законом о средњем образовању и васпитању (члан 9).
Предлог развојног плана припрема стручни актив за развојно планирање, који има слободу у избору форме (обрасца), структуре и обима развојног плана.

2. Предшколски програм

Правни основ:

  • ЗАКОН О ОСНОВАМА СИСТЕМА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА (,,Сл. гласник РС", бр. 72/2009, 52/2011 и 55/2013)
  • члан 70, члан 71, члан 80
  • ЗАКОН О ПРЕДШКОЛСКОМ ВАСПИТАЊУ И ОБРАЗОВАЊУ (,,Сл. гласник РС", бр. 18/2010)
  • Члан 16, члан 17, члан 18, члан 19
  • Правилник о општим основама предшколског програма (,,Сл. гласник РС – Просветни гласник“ бр. 14/2006)
  • Правилник о врстама, начину остваривања и финансирања посебних, специјализованих програма и других облика рада и услуга које остварује предшколска установа („Службени гласник РС“ број 26/2013)
  • Стандарди квалитета рада предшколских установа
Предшколско васпитање и образовање остварује се на основу предшколског програма, а у складу са основама програма предшколског васпитања и образовања.
Иако су посебним законом прописани битни елементи, односно садржај предшколског програма, установа има широку стручну аутономију у креирању овог програмског документа, руководећи се карактеристикама реалног контекста, могућностима и потребама. Предшколски програм требало би да одсликава специфичне карактеристике живота и функционисања установе, њену програмску понуду и активности којима се излази у сусрет потребама деце и породица конкретне средине.
Предшколски програм доноси се на неодређено време и објављује у складу са општим актом предшколске установе, односно школе која остварује предшколски програм, а мења се по потреби, ради усаглашавања са насталим променама у току његовог остваривања.

3. Школски програм за основне школе

Правни основ:

  • ЗАКОН О ОСНОВАМА СИСТЕМА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА (,,Сл. Гласник РС“, бр. 72/2009, 52/2011 и 55/2013)
  • члан 69, члан 72, члан 76, члан 80, члан 81
  • ЗАКОН О ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ (,,Сл. Гласник РС“, бр. 55/2013) члан 23, члан 27, члан 28

Кључни део:

Школски програм је документ на основу којег се остварује развојни план и укупан oбразовно-васпитни рад у школи.
Школски програм представља основу на којој сваки наставник и стручни сарадник планира и реализује свој рад.
Школски програм омогућава оријентацију ученика и родитеља, односно старатеља у избору школе, праћење квалитета образовно-васпитног процеса и његових резултата, као и процену индивидуалног рада и напредовања сваког ученика.
Школски програм се доноси на основу наставног плана и програма у складу са Законом. Школски програм усваја школски одбор, по правилу, сваке четврте године.
Поједини делови школског програма иновирају се у току његовог остваривања.
Школа објављује школски програм у складу са Законом и општим актом школе.

Школски програм садржи:

1) циљеве школског програма;
2) наставни план основног образовања и васпитања;
3) програме обавезних и изборних предмета по разредима, са начинима и поступцима за њихово остваривање;
За 2) и 3) је довољно навести називе и бр. Сл. Гл. У којима су ти планови и програми објављени и евентуалне специфичности које карактеришу начине и поступке за њихово остваривање у конкретној школи.
4) програм допунске и додатне наставе;
5) програм културних активности школе;
6) програм школског спорта и спортских активности;
7) програм заштите од насиља, злостављања и занемаривања и програми превенције других облика ризичног понашања;
8) програм слободних активности ученика;
9) програм професионалне оријентације;
10) програм здравствене заштите;
11) програм социјалне заштите;
12) програм заштите животне средине;
13) програм сарадње са локалном самоуправом;
14) програм сарадње са породицом;
15) програм излета, екскурзија и наставе у природи;
16) програм рада школске библиотеке;
За сваки од подпрограма, наведених од бр. 5) до бр. 16) навести циљеве, задатке, садржаје и друге специфичности (ако постоје).
17) начин остваривања других области развојног плана школе који утичу на образовно-васпитни рад. (Навести циљеве, задатке, садржаје и друге специфичности ако постоје за друге области развојног плана школе које нису наведене од бр. 5) до бр. 16) као на пример рад Ученичког парламента; Вршњачког тима; Еко тима, школског сајта…)
18) Индивидуални образовни планови свих ученика који се образују по индивидуалном образовном плану чине прилог школског програма. (Овај прилог ради се кад и ако се за њим укаже потреба.)
19) Када школа реализује факултативни предмет, његов програм саставни је део школског програма.
20) Саставни део школског програма је и програм безбедности и здравља на раду који обухвата заједничке активности школе, родитеља, односно старатеља и јединице локалне самоуправе, усмерене на развој свести за спровођење и унапређивање безбедности и здравља на раду.
21) Школски програм за образовање одраслих, школски програм за музичко образовање и васпитање, школски програм за балетско образовање и васпитање, предшколски програм, односно припремни предшколски програм део су школског програма када их школа остварује.
У оквиру школског програма основна музичка, односно основна балетска школа може да остварује и програм музичког, односно балетског васпитања и образовања за децу предшколског узраста у трајању до једне године.
22) У оквиру школског програма, за децу и ученике који не познају српски језик, школа може да реализује и програм за стицање елементарних знања из српског језика.

4. Школски програм за средње школе

Правни основ:

  • ЗАКОН О ОСНОВАМА СИСТЕМА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА (,,Сл. гласник РС", бр. 72/2009, 52/2011 и 55/2013)
  • члан 69, члан 72, члан 76, члан 80, члан 81
  • ЗАКОН О СРЕДЊЕМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ (,,Сл. гласник РС", бр. 55/2013) члан 10, члан 11

Кључни део:

Школа остварује школски програм.
Школски програм обухвата све садржаје, процесе и активности усмерене на остваривање принципа, циљева и стандарда постигнућа, и задовољење општих и специфичних образовних интереса и потреба ученика, родитеља, односно старатеља и локалне самоуправе, а у складу са оптималним могућностима школе.
Школски програм се доноси на основу наставног плана и програма, односно програма одређених облика стручног образовања, а узимајући у обзир развојни план школе, у складу са Законом и овим законом.
Школа, у складу са Законом, доноси школски програм, по правилу, на четири године и објављује га најкасније два месеца пре почетка школске године у којој ће почети његова примена.
Поједини делови школског програма иновирају се и надограђују у току његовог остваривања.
Школски програм омогућава оријентацију ученика и родитеља, односно старатеља у избору школе, праћење квалитета образовно-васпитног процеса и његових резултата, као и процену индивидуалног рада и напредовања сваког ученика.
Школски програм представља основу на којој сваки наставник и стручни сарадник планира, програмира и реализује свој рад.

Школски програм садржи:

1) циљеве школског програма;
2) назив, врсту и трајање свих програма образовања и васпитања које школа остварује и језик на коме се остварује програм;
3) обавезне и изборне предмете и модуле по образовним профилима и разредима;
4) начин остваривања принципа, циљева и исхода образовања и стандарда постигнућа, начин и поступак остваривања прописаних наставних планова и програма, програма других облика стручног образовања и врсте активности у образовно-васпитном раду;
5) програм допунске, додатне и припремне наставе;
6) програме и активности којима се развијају способности за решавање проблема, комуникација, тимски рад, самоиницијатива и подстицање предузетничког духа;
7) факултативне наставне предмете, њихове програмске садржаје и активности којима се остварују;
8) начине остваривања и прилагођавања програма музичког и балетског образовања и васпитања, образовања одраслих, ученика са посебним способностима и двојезичног образовања;
9) програм културних активности школе;
10) програм слободних активности;
11) програм каријерног вођења и саветовања;
12) програм заштите животне средине;
13) програме заштите од насиља, злостављања и занемаривања и програме превенције других облика ризичног понашања;
14) програм школског спорта;
15) програм сарадње са локалном самоуправом;
16) програм сарадње са породицом;
17) програм излета и екскурзија;
18) програм безбедности и здравља на раду;
За сваки од подпрограма, наведених од бр. 6) до бр. 18) навести циљеве, задатке, садржаје и друге специфичности (ако постоје).
19) друге програме од значаја за школу.
20) Индивидуални образовни планови свих ученика који се образују по индивидуалном образовном плану чине прилог школског програма. Овај прилог ради се кад и ако се за њим укаже потреба.
21) Начин остваривања других области Развојног плана школе који утичу на образовно-васпитни рад. (Навести циљеве, задатке, садржаје и друге специфичности ако постоје за друге области развојног плана школе које нису наведене од бр. 6) до бр. 18) као на пример рад Ученичког парламента; Вршњачког тима; Еко-тима, школског сајта...)

5. Годишњи план рада установа

Правни основ:

  • ЗАКОН О ОСНОВАМА СИСТЕМА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА, члан 41 и члан 89
  • ЗАКОН О ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ, члан 29

Кључни део:

Годишњим планом рада утврђују се време, место, начин и носиоци остваривања програма образовања и васпитања.
Годишњи план рада установа доноси у складу са Законом о основама система образовања и васпитања и Законом о основном образовању за основне школе, школским календаром, развојним планом и предшколским, школским и васпитним програмом, до 15. септембра.
Годишњи план описује и наводи време, место, начин и носиоце остваривања програма образовања и васпитања. Не постоји прописани образац за његову израду. Тим за израду Годишњег плана рада школе може сам да креира овај документ, односно дефинише његову структуру, обим и редослед тема, уважавајући специфичности школе.
Годишњи план рада требало би да буде јасан, концизан, оперативан документ. Годишњи план рада стручних сарадника предшколске установе, део је личне документације ових стручних радника те је на установи да се определи да ли ће ови сегменти чинити део годишњег плана.

6. Годишњи извештај о раду школе

Правни основ:

  • ЗАКОН О ОСНОВАМА СИСТЕМА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА, члан 57 и члан 62
Годишњи извештај описује реализацију Годишњег плана рада школе. Не постоји прописани образац за његову израду. Директор је одговоран за подношење извештаја.

7. Редослед и динамика израде докумената установе:

Развојни план школе – доноси се на 3 до 5 година. Планирају се правци развоја установе.
Школски програм – доноси се сваке четири године, допуњује по потреби. Садржи попис наставних програма који ће се реализовати (и где су објављени).
Годишњи план рада – простор, календар, 40-часовна радна недеља, глобалне планове рада за предмете. Овај план је увек доступан наставницима ради ефикаснијег остваривања образовања и васпитања и успостављања неопходних корелација.
Годишњи извештај о раду школе – сваки орган и појединац који је нешто планирао, на крају године подноси извештај о раду током године (у односу на планирано).

8. Евиденција о васпитно-образовном раду у предшколској установи

Правни основ:

  • ЗАКОН О ПРЕДШКОЛСКОМ ВАСПИТАЊУ И ОБРАЗОВАЊУ (,,Сл. гласник РС", бр. 18/2010)
  • Члан 6, члан 7
  • Правилник о општим основама предшколског програма (,,Сл. гласник РС – Просветни гласник“ бр. 14/2006)
  • Правилник о садржају образаца и начину вођења евиденције и издавању јавних исправа у предшколској установи („Службени гласник РС“, број. 59/10)
  • Стандарди квалитета рада предшколских установа (донео НПС на седници одржаној 05. 06. 2012.)
  • Правилник о вредновању квалитета рада установа („Службени гласник РС“, бр. 9/2012)
  • Правилник о стручно-педагошком надзору („Службени гласник РС“, број 34/2012)
Предшколска установа води евиденцију о васпитно-образовном раду, и то: Матичну књигу о уписаној деци у припремни предшколски програм, књигe рада и летопис.
На основу евиденције коју води предшколска установа, односно школа којa остварујe програм припреме пред полазак у школу, издаје јавне исправе о похађању припремног предшколског програма, и то: преводницу о преласку детета из једне у другу
предшколску установу, односно школу, која остварује припремни предшколски програм, и уверење о похађању припремног предшколског програма.
Осим Законом прописане евиденције о васпитно-образовном раду, стручни тимови у установи подстичу се да истражују различите начине документовања васпитно-образовног рада, дечјег развоја и напредовања, као и личног професионалног развоја. Ти различити начини документовања нису прописани, да би се избегла униформност и подржао развој делатности у складу са циљевима и принципима предшколског васпитања и образовања. Континуирано праћење и документовање васпитне праксе представља један од централних програмских захтева у процесу развијања и вредновања васпитно-образовног рада, али је неопходно обезбедити систематску и перманентну стручну подршку и неговати културу дијалога и сарадње у циљу унапређивања рада установа.

9. Глобално и оперативно планирање образовно-васпитног рада

Правни основ:

  • ПРАВИЛНИК О НАСТАВНОМ ПЛАНУ И ПРОГРАМУ ЗА ГИМНАЗИЈУ (,,Сл. гласник СРС - Просветни гласник", бр. 5/90 и ,,Сл. гласник РС - Просветни гласник", бр. 3/91, 3/92, 17/93, 2/94, 2/95, 8/95, 23/97, 2/2002, 5/2003, 10/2003, 11/2004, 18/2004, 24/2004, 3/2005, 11/2005, 2/2006, 6/2006, 12/2006, 17/2006, 1/2008, 8/2008, 1/2009, 3/2009, 10/2009, 5/2010, 7/2011, 4/2013, 14/2013, 17/2013, 18/2013 и 5/2014)
  • ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА НАСТАВЕ И УЧЕЊА: Планирање, организација и облици наставе; Приступ планирању наставе
  • ПРАВИЛНИК О ПЛАНУ И ПРОГРАМУ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗА ЗАЈЕДНИЧКЕ ПРЕДМЕТЕ У СТРУЧНИМ И УМЕТНИЧКИМ ШКОЛАМА (,,Сл. гласник СРС - Просветни гласник", бр. 6/90 и ,,Сл. гласник РС - Просветни гласник", бр. 4/91, 7/93, 17/93, 1/94, 2/94, 2/95, 3/95, 8/95, 5/96, 2/2002, 5/2003, 10/2003, 24/2004, 3/2005, 6/2005, 11/2005, 6/2006, 12/2006, 8/2008, 1/2009, 3/2009, 10/2009, 5/2010, 8/2010 - испр., 11/2013, 14/2013 и 5/2014)
  • ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА НАСТАВЕ И УЧЕЊА: Планирање, организација и облици наставе; Приступ планирању наставе
  • ПРАВИЛНИК О НОРМИ ЧАСОВА НЕПОСРЕДНОГ РАДА СА УЧЕНИЦИМА НАСТАВНИКА, СТРУЧНИХ САРАДНИКА И ВАСПИТАЧА У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ (,,Сл. гласник РС - Просветни гласник", бр. 2/92 и 2/2000) Члан 10
  • ПРАВИЛНИК О ПЕДАГОШКОЈ НОРМИ СВИХ ОБЛИКА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА НАСТАВНИКА И СТРУЧНИХ САРАДНИКА У СРЕДЊОЈ ШКОЛИ (,,Службенигласник РС - Просветни гласник", бр. 1/92 , 23/97 и 2/2000 .)
Сваки наставник врши планирање за свој предмет/модул у складу са прописаним планом и програмом и уз сарадњу са осталим члановима разредног већа/стручног већа.
Међусобна сарадња се огледа у заједничком усклађивању тема и уз потребну корелацију међу предметима/модулима. Тимским радом је обезбеђена могућност заједничког тематског планирања, обраде повезаних тема и усклађене периодичне провере знања.
Планирање обухвата и корекције настале на основу сталне анализе резултата рада.
Глобални/годишњи планови наставних предмета саставни су део Годишњег плана рада школе према важећем П – равилнику о стандардима квалитета рада. Овај план представља основу за планирање корелације међу предметима.

Глобално / годишње планирање

Врши се пре почетка школске године и обухвата:
1. Планирање наставе:
  •   распоређивање наставних тема/области/модула;
  •   број предвиђених часова по теми;
  •   број часова обраде, утврђивања и провере.
2. Планирање додатне, допунске, припремне наставе, секција и осталих облика образовно-васпитног рада подразумева навођење укупног годишњег броја, без навођења броја часова по теми.

Оперативно планирање

Обухвата дидактичко-методску разраду наставних тема на наставне јединице, а ради се за месец, тему, област или модул. Наставник бира начин оперативног планирања у складу са специфичностима предмета.
За глобалне и оперативне планове не постоје прописани обрасци.
Оперативни план рада може да садржи следеће рубрике:
1. називе наставних јединица и њихов распоред у оквиру тема;
2. тип часа;
3. облици, методе, иновације;
4. напомену (место реализације уколико одступа од уобичајеног, евалуација и друге специфичности конкретног часа по потреби).
Глобални план наставник предаје педагошко-психолошкој служби школе до почетка школске године, а оперативни у складу са динамиком реализације. Ови планови се предају у електронском или у папирном облику.
Планирање допунске и додатне наставе, секција и других слободних активности
Наставник је дужан да на почетку школске године достави број часова додатне и допунске наставе у оквиру глобалног плана. Допунска и додатна настава прате наставни програм предмета, потребе и интересовања ученика те се стога планирају само глобално.
Током школске године наставник води евиденцију о одржаним часовима додатне и допунске наставе и присутним ученицима.
На крају наставне године наставник је у обавези да сачини кратак Извештај о додатној и допунској настави који ће садржати следеће елементе: број одржаних часова
додатне и допунске наставе, списак обрађених тема и број ученика који су били обухваћени наведеним облицима рада.
План ваннаставних активности (секција и других слободних активности) треба да садржи само набројане активности. На крају наставне године подноси се Извештај о реализацији ваннаставних активности.

10. Припремање за наставу

Припремање наставе је обавеза сваког наставника и по решењу о раду наставник има за припрему 10 часова седмично. Непосредна припрема наставника за рад подразумева израду писане припреме која представља дидактичко-методичко структурирање часа. Наставници се редовно припремају за наставу водећи рачуна о избору садржаја, метода, облика и средстава за рад. Припремање за час треба да буде засновано на уважавању различитости код ученика у погледу њиховог знања, искуства и способности, укључујћи и ученике са тешкоћама у развоју. За припремање наставници користе стручну литературу, интернет и друге изворе.
Не постоји прописан образац за дневне припреме наставника.
Дневне припреме наставник пише на основу месечног оперативног плана за дати предмет.
Припреме за час могу да буду и из ранијих година, с тим што треба да буду прилагођене одељењу и условима у којима се настава реализује.

Предлог 1:

Основни елементи писане припреме су:
1. предмет, разред, oдељење;
2. назив и редни број часа наставне јединице;
3. циљеви и/или исходи;
4. главне садржинске целине часа и оквирно време потребно за њихову реализацију;
5. активности ученика и наставника, облици, методе и наставна средства, описани на начин који наставник сматра сврсисходним;
6. евалуација и белешка са часа (осврт на реализовани час, подсетник за будуће планирање).

Предлог 2:

Основни елементи писане припреме су:
1. предмет, разред, oдељење;
2. назив и редни број часа наставне јединице;
3. циљ часа (који се може исказати и једном реченицом) и/или исходи;
4. главне садржинске целине унутар којих треба побројати планиране активности, и за сваку навести облик и метод рада;
5. напомену (у којој ће наставник по свом нахођењу написати оно што му је битно, уколико за тим има потребе).
Горе наведени предлози нису обавезујући већ су дати као оријентациони предлог.
Уколико се припреме за исти предмет, разред, профил и смер налазе у истој свесци или фолдеру, довољно је на почетку навести те податке.
Наставник-приправник припреме пише на начин који договори са ментором. За остале наставнике писана припрема је неопходна на начин који наставник сматра најбољим за свој рад.

11. Стручно усавршавање наставника

Правни основ:

  • Правилник о сталном стручном усавршавању и стицању звања наставника, васпитача и стручних сарадника, члан 20.

План стручног усавршавања

План стручног усавршавања се сачињава на нивоу стручног већа и садржи усаглашене индивидуалне предлоге наставника који се односе на области усавршавања ван установе као и планиране активности у склопу усавршавања у установи. Овај План потписују сви чланови стручног већа.
Извештај о стручном усавршавању
На крају наставне године наставник је дужан да достави кратак Извештај о реализованом стручном усавршавању, у коме ће набројати све активности и датуме реализације. У случају значајнијег одступања од Плана, укратко образложити разлоге.

Портфолио

Портфолио је основа за напредовање у служби и вредновање рада наставника.
Минимум података које портфолио треба да садржи:
Основни подаци: име и презиме, образовање, академска титула, радно место, радно искуство, испит за лиценцу, познавање страног језика, информатичке компетенције.
Напредовање у служби – звање
Стручно усавршавање, лично напредовање и професионални развој – похађање и учешће у акредитованим и неакредитованим програмима стручног усавршавања, учешће у пројектима, објављени радови, чланство у стручним организацијама, награде и сл. (Само
пописи горенаведено, не и фотокопије уверења, оне се већ налазе у досијеу и тиме се доказују ако је потребно.)
Вредновање свог образовно-васпитног рада, развоја компетенција, свог напредовања и професионалног развоја (ово вредновање може да буде самопроцена написана у једној реченици или употреба неког инструмента за самовредновање по сопственом избору наставника).
Лични план професионалног развоја – списак области (компетенција) које наставник намерава да стручно усавршава.
Формат, облик, технологија, јавност, додатне рубрике и прилози су елементи које наставник сам одређује. Не постоји прописан образац нити обим наставничког портфолија, те се не могу захтевати од наставника.
Министарство подржава сваку иницијативу да се истражују најцелисходнији начини документовања личног професионалног развоја путем портфолија.
Портфолио се не предаје, већ чува, и на захтев даје на увид директору, педагогу или екстерном евалуатору.

12. Педагошка документација

Правни основ:

  • ПРАВИЛНИК О ОЦЕЊИВАЊУ УЧЕНИКА У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ, члан 3, ставови 4 и 5, и члан 21
Педагошка документација подразумева личну наставникову евиденцију која садржи податке од значаја за рад са учеником и његово напредовање. Обим и структуру педагошке документације одређује сам наставник на основу својих професионалних компетенција и специфичности предмета (формативно и сумативно оцењивање и други подаци које наставник сматра потребним). За педагошку документацију не постоји прописани образац. Она може бити у електронском или у папирном облику.
МИНИСТАР
др Срђан Вербић

 

КАЛЕНДАР ТАКМИЧЕЊА И СМОТРИ УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА ЗА ШКОЛСКУ 2013/2014. ГОДИНУ

поставио/ла Милан Милошевић 31.01.2014. 00.31

Овде можете преузети календаре такмичења и смотри ученика основних школа:
Школска 2013.-2014. година:

Корисна информација: IV. ПРОГРАМИ И ОРГАНИЗАЦИЈА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА

поставио/ла Милан Милошевић 21.08.2013. 07.04

Корисна информација за све нас који раде у просвети у овој фази припреме за почетак школске 2012/2013. је презентирана у виду извода ЗАКОНА О ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ

IV. ПРОГРАМИ И ОРГАНИЗАЦИЈА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА

Програми

Члан 23.

Образовно-васпитни рад остварује се на основу школског програма, у складу са Законом.

Школа може да остварује и:

1)    школски програм за образовање одраслих;
2)    школски програм за музичко образовање;
3)    школски програм за балетско образовање;
4)    индивидуални програм српског језика, односно језика националне мањине за ученике који не познају језик на којем се изводи настава;
5)    предшколски програм, односно припремни предшколски програм;
6)    друге програме усмерене на унапређивање и повећање квалитета образовно-васпитног рада.

Модел центар

Члан 24.

Модел центар је школа, која унутар школског програма остварује и друге програме и активности усмерене на унапређивање образовно-васпитног рада, повећање квалитета и доступности образовања и васпитања.

Ближе услове на основу којих школа стиче статус модел центра и друга питања од значаја за рад модел центра прописује министар.

Наставни предмети

Члан 25.

У школи се изучавају наставни предмети прописани наставним планом и програмом, у складу са Законом.

Наставни предмети јесу:


1)    обавезни предмети;
2)    изборни предмети прописани Законом и наставним планом и програмом;
3)    и факултативни предмети, у складу са школским програмом.

У приватној школи, уместо изборних предмета прописаних наставним планом и програмом, школа може да реализује наставу других предмета према школском програму.

Развојни план

Члан 26.

Школа доноси развојни план у складу са Законом и овим законом.

Развојни план школе садржи и:

1)    мере унапређивања образовно-васпитног рада на основу анализе резултата ученика на завршном испиту;
2)    мере за унапређивање доступности одговарајућих облика подршке и разумних прилагођавања и квалитета образовања и васпитања за децу и ученике којима је потребна додатна подршка;
3)    мере превенције насиља и повећања сарадње међу ученицима, наставницима и родитељима;
4)    мере превенције осипања ученика;
5)    друге мере усмерене на достизање циљева образовања и васпитања који превазилазе садржај појединих наставних предмета;
6)    план припреме за завршни испит;
7)    план укључивања школе у националне и међународне развојне пројекте;
8)    план стручног усавршавања наставника, стручних сарадника и директора;
9)    мере за увођење иновативних метода наставе, учења и оцењивања ученика;
10)    план напредовања и стицања звања наставника и стручних сарадника;
11)    план укључивања родитеља, односно старатеља у рад школе;
12)    план сарадње и умрежавања са другим школама и установама;
13)    друга питања од значаја за развој школе.

Развојни план садржи и мерила за праћење остваривања развојног плана.

Развојни план служи као ослонац за израду школског програма и годишњег плана рада школе.

Школски програм

Члан 27.

Школски програм је документ на основу којег се остварује развојни план и укупан образовно-васпитни рад у школи.

Школски програм представља основу на којој сваки наставник и стручни сарадник планира и реализује свој рад.

Школски програм омогућава оријентацију ученика и родитеља, односно старатеља у избору школе, праћење квалитета образовно-васпитног процеса и његових резултата, као и процену индивидуалног рада и напредовања сваког ученика.

Школски програм се доноси на основу наставног плана и програма у складу са Законом.

Поједини делови школског програма иновирају се у току његовог остваривања.

Школа објављује школски програм у складу са Законом и општим актом школе.

Школски програм садржи:

1)    циљеве школског програма;
2)    наставни план основног образовања и васпитања;
3)    програме обавезних и изборних предмета по разредима, са начинима и поступцима за њихово остваривање;
4)    програм допунске и додатне наставе;
5)    програм културних активности школе;
6)    програм школског спорта и спортских активности;
7)    програм заштите од насиља, злостављања и занемаривања и програми превенције других облика ризичног понашања;
8)    програм слободних активности ученика;
9)    програм професионалне оријентације;
10)    програм здравствене заштите;
11)    програм социјалне заштите;
12)    програм заштите животне средине;
13)    програм сарадње са локалном самоуправом;
14)    програм сарадње са породицом;
15)    програм излета, екскурзија и наставе у природи;
16)    програм рада школске библиотеке;
17)    начин остваривања других области развојног плана школе који утичу на образовно-васпитни рад.

Индивидуални образовни планови свих ученика који се образују по индивидуалном образовном плану чине прилог школског програма.

Када школа реализује факултативни предмет, његов програм саставни је део школског програма.

Саставни део школског програма је и програм безбедности и здравља на раду који обухвата заједничке активности школе, родитеља, односно старатеља и јединице локалне самоуправе, усмерене на развој свести за спровођење и унапређивање безбедности и здравља на раду.

Школски програм за образовање одраслих, школски програм за музичко образовање и васпитање, школски програм за балетско образовање и васпитање, предшколски програм, односно припремни предшколски програм део су школског програма када их школа остварује.

У оквиру школског програма основна музичка, односно основна балетска школа може да остварује и програм музичког, односно балетског васпитања и образовања за децу предшколског узраста у трајању до једне године.

У оквиру школског програма, за децу и ученике који не познају српски језик, школа може да реализује и програм за стицање елементарних знања из српског језика.

Начела израде школског програма

Члан 28.

Школски програм утемељен је на начелима:

1)    усмерености на процесе и исходе учења;
2)    заснованости на стандардима, уз систематско праћење и процењивање квалитета програма;
3)    уважавања узрасних карактеристика у процесу стицања знања и вештина, формирања ставова и усвајања вредности код ученика;
4)    хоризонталне и вертикалне повезаности у оквиру предмета и између различитих наставних предмета;
5)    поштовања индивидуалних разлика међу ученицима у погледу начина учења и брзине напредовања, као и могућности личног избора у слободним активностима;
6)    заснованости на партиципативним, кооперативним, активним и искуственим методама наставе и учења;
7)    уважавања искуства, учења и знања која ученици стичу ван школе и њихово повезивање са садржајима наставе;
8)    развијања позитивног односа ученика према школи и учењу, као и подстицања учениковог интересовања за учење и образовање у току целог живота;
9)    коришћења позитивне повратне информације, похвале и награде као средства за мотивисање ученика;
10)  уважавање узрасних карактеристика у процесу психофизичког развоја обезбеђивањем услова за живот и рад у школи.

Годишњи план рада

Члан 29.

Школа доноси годишњи план рада, у складу са Законом.

Трајање основног образовања и васпитања

Члан 30.

Основно образовање и васпитање остварује се у трајању од осам година у два образовна циклуса, у складу са Законом, овим законом и наставним планом и програмом.

Први циклус обухвата први, други, трећи и четврти разред.

Други циклус обухвата пети, шести, седми и осми разред.

Основно музичко образовање и васпитање траје од две до шест година и остварује се у два образовна циклуса, у складу са наставним планом и програмом донетим на основу Закона.

Основно балетско образовање и васпитање траје четири године и остварује се у два образовна циклуса, у складу са наставним планом и програмом донетим на основу Закона.

Основно музичко образовање и васпитање, основно балетско образовање и васпитање и основно образовање одраслих стиче се похађањем наставе или полагањем испита.

Музичко, односно балетско образовање и васпитање за ученике са изразитим музичким, односно балетским способностима траје осам година.

Трајање основног образовања и васпитања може бити дуже или краће од трајања из ст. 1. и 7. овог члана, у зависности од постигнућа и напредовања ученика.

Формирање одељења и група

Члан 31.

Образовно-васпитни рад организује се у одељењу и у групама, а по потреби и индивидуално.

Одељење истог разреда може да има до 30 ученика.

У једном одељењу могу да буду до два ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом.

Број ученика утврђен у ставу 2. овог члана умањује се за два по ученику који основно образовање и васпитање стиче остваривањем индивидуалног образовног плана, односно за три по ученику који основно образовање и васпитање стиче остваривањем индивидуалног образовног плана са прилагођеним стандардима.

Образовно-васпитни рад од првог до четвртог разреда може да се организује и у комбинованом одељењу.

Комбиновано одељење састављено од ученика два разреда може да има до 15 ученика, а одељење од три или четири разреда до десет ученика.

Одељење или група у школи за образовање ученика са сметњама у развоју може да има до десет ученика.

Настава

Члан 32.

Настава је основа образовно-васпитног процеса у школи.

Поред редовне наставе, која може да се организује полудневно и целодневно, у школи се организује допунска, додатна и припремна настава.

Школа која организује редовну полудневну наставу у две смене стара се да сви ученици равномерно похађају наставу у обе смене, смењујући се у једнаким временским интервалима, не дужим од једног месеца.

За ученике којима је потребна помоћ у савладавању програма и учењу, школа организује допунску наставу.

За ученике од четвртог до осмог разреда са посебним способностима, склоностима и интересовањима за поједине предмете, школа организује додатну наставу.

За ученике упућене на разредни и поправни испит, школа организује припремну наставу.

Припремна настава се организује пре почетка испитног рока, у трајању од најмање пет радних дана са по два часа дневно за сваки предмет.

За ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом остварује се додатна подршка у складу са индивидуалним образовним планом.

Школа је дужна да организује припрему ученика за полагање завршног испита током другог полугодишта осмог разреда, а десет дана пре полагања испита најмање два часа дневно.

Члан 33.

Наставни програм верске наставе, на усаглашени предлог традиционалих цркава и верских заједница, по прибављеном мишљењу органа надлежног за послове односа са црквама и верским заједницама, доноси министар.

Организовање и остваривање верске наставе прати Комисија за верску наставу у школи (у даљем тексту: Комисија).

Комисију образује Влада на време од шест година.

У Комисију се именују по један представник традиционалних цркава и верских заједница, три представника органа надлежног за послове односа са црквама и верским заједницама и три представника Министарства.

Члан Комисије може бити разрешен пре истека мандата, и то: на лични захтев, на предлог предлагача и ако не испуњава своју дужност као члан Комисије, односно својим поступцима повреди углед дужности коју обавља.

У случају разрешења члана Комисије пре истека мандата, Влада поставља новог члана по прибављеном предлогу представника чији је члан разрешен.

Председника и заменика председника Комисије бирају чланови Комисије на првој седници, већином гласова од укупног броја чланова Комисије.

Комисија обавља послове који се, нарочито, односе на:

1)        усаглашавање предлога програма верске наставе;

2)        уџбенике и друга наставна средстава, у складу са законом којим се уређују питања везана за уџбенике и друга наставна средства;

3)        давање мишљења о листама наставника верске наставе;

4)        друга питања везана за праћење организовања и остваривања програма верске наставе.

Начин рада и друга питања од значаја за рад Комисије, уређују се пословником о раду Комисије.

Разредна и предметна настава

Члан 34.

За ученике првог циклуса организује се разредна настава, а за ученике другог циклуса предметна настава, а када постоје услови и заједничка настава више сродних предмета са интердисциплинарним садржајем, у складу са школским програмом.

Изузетно, за ученике првог циклуса може да се организује предметна настава из страног језика, изборних и факултативних предмета, у складу са законом и наставним планом и програмом.

За припаднике националне мањине предметна настава може да се организује из српског језика и језика националне мањине са елементима националне културе од првог разреда.

Члан 35.

Школа је дужна да за ученике четвртог разреда организује часове предметне наставе ради упознавања ученика са предметним наставницима који ће реализовати наставу у петом разреду.

Часови предметне наставе из става 1. овог члана планирaју се на основу наставног програма за четврти разред основног образовања и васпитања, у сарадњи учитеља и одговарајућих наставника предметне наставе.

Часове предметне наставе за ученике четвртог разреда реализују сви наставници предметне наставе из става 1. овог члана, по два пута у току школске године, односно једанпут у току полугодишта.

Школа може, с истим циљем и на исти начин, да организује часове предметне наставе и за ученике од првог до трећег разреда.

Целодневна настава и продужени боравак

Члан 36.

Школа може да организује целодневну наставу и продужени боравак као посебне облике образовно-васпитног рада, уз сагласност Министарства.

У оквиру целодневне наставе и продуженог боравка обезбеђују се игра, културно-уметничке, спортске активности, учење, израда домаћих задатака и извршавање других обавеза ученика у безбедном окружењу под надзором наставника.

Ближе услове организoвања целодневне наставе и продуженог боравака прописује министар.

Настава за ученике на кућном и болничком лечењу

Члан 37.

Школа може да организује образовно-васпитни рад као посебан облик рада за ученике на дужем кућном и болничком лечењу, уз сагласност Министарства.

За ученике који због већих здравствених проблема или хроничних болести не могу да похађају наставу дуже од три недеље, настава се организује у кући, односно здравственој установи.

Родитељ, односно старатељ је дужан да о потреби организовања наставе код куће или у здравственој установи обавести школу.

Начин организовања наставе за ученике на дужем кућном и болничком лечењу прописује министар.

Настава код куће и на даљину

Члан 38.

Родитељ, односно старатељ има право да организује свом детету основношколско образовање и васпитање код куће.

Родитељ, односно старатељ је дужан да до краја наставне године писмено обавести школу у коју је дете, односно ученик уписан о намери да за своје дете од следеће школске године организује наставу код куће.

Школа из става 2. овог члана дужна је да организује полагање разредних испита из свих предмета у складу са наставним планом и програмом.

Основношколско образовање и васпитање код куће мора да обезбеди остваривање прописаних циљева, исхода и стандарда постигнућа.

За ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом који стиче образовање код куће остваривањем индивидуалног образовног плана са прилагођеним стандардима, образовање и васпитање код куће обезбеђује остваривање прилагођених стандарда.

Настава може да се остварује, на захтев родитеља, односно старатеља и као настава на даљину.

О образовању на даљину школа одлучује на основу расположивих средстава, потребних за овај вид образовања и васпитања.

Школа води евиденцију о образовању и васпитању ученика код куће и на даљину.

Ближе услове за остваривање и начин осигурања квалитета и вредновања наставе код куће и наставе на даљину прописује министар.

Културне активности школе

Члан 39.

Културне активности школе остварују се на основу програма културних активности.

Културне активности обухватају: прославу дана школе, почетка и краја школске године и завршетка основношколског образовања и васпитања, прославе школских и државних празника, приредбе, представе, изложбе, концерте, такмичења и смотре, посете установама културе, заједничке активности школе и јединице локалне самоуправе и друге активности које доприносе проширењу утицаја школе на васпитање ученика и културном развоју окружења школе.

Прославе школских и државних празника, почетка и краја школске године и завршетка основношколског образовања и васпитања за ученике организују се у школи или у договору са јединицом локалне самоуправе у установама културе.

Програм школског спорта и спортских активности

Члан 40.

Ради развоја и практиковања здравог начина живота, развоја свести о важности сопственог здравља и безбедности, о потреби неговања и развоја физичких способности, као и превенције насиља, наркоманије, малолетничке делинквенције, школа у оквиру школског програма, реализује и програм школског спорта, којим су обухваћени сви ученици.

Школа је дужна да, у оквиру програма школског спорта, заједно са јединицом локалне самоуправе, организује недељу школског спорта најмање једном у току полугодишта.

Недеља школског спорта обухвата такмичења свих ученика у спортским дисциплинама прилагођеним узрасту и могућностима ученика.

Програм заштите од насиља, злостављања и занемаривања и програми превенције других облика ризичног понашања

Члан 41.

Програм заштите од насиља, злостављања и занемаривања и програми превенције других облика ризичног понашања, као што су, нарочито, употреба алкохола, дувана, психоактивних супстанци и малолетничка делинквенција, саставни су део школског програма и остварују се у складу са Законом.

Програми из става 1. овог члана остварују се кроз различите наставне и слободне активности са ученицима, запосленима, родитељима, односно старатељима у сарадњи са јединицом локалне самоуправе, у складу са утврђеним потребама.

У остваривање програма из става 1. овог члана укључују се и физичка и правна лица са територије јединице локалне самоуправе, установе у области културе и спорта, вршњачки посредници, као и лица обучена за превенцију и интервенцију у случају насиља, злостављања и занемаривања и других облика ризичног понашања.

Листу лица обучених за превенцију и интервенцију у случају насиља, злостављања и занемаривања и других облика ризичног понашања и листу школа које су својим активностима постале примери добре праксе у спровођењу програма из става 1. овог члана, утврђује министар.

Ближе услове за утврђивање листа из става 4. овог члана прописује министар.

Листе из става 4. овог члана објављују се на званичној интернет страни Министарства.

Програм слободних активности ученика

Члан 42.

Ради јачања образовно-васпитне делатности школе, подстицања индивидуалних склоности и интересовања, садржајног и целисходног коришћења слободног времена, као и ради богаћења друштвеног живота и разоноде ученика, развијања и неговања другарства и пријатељства, школа је дужна да реализује слободне активности ученика.

Слободне активности организују се у области науке, технике, културе, уметности, медија и спорта.

Школа посебну пажњу посвећује формирању музичке и драмске групе ученика, школског листа, фолклора и спортских секција.

Школа је обавезна да за ученике, у оквиру својих капацитета, бесплатно организује спортске секције.

Професионална оријентација ученика

Члан 43.

Школа у сарадњи са установaма за професионалну оријентацију помаже родитељима, односно старатељима и ученицима у избору средње школе и занимања, према склоностима и способностима ученика и у том циљу прати њихов развој и информише их о карактеру и условима рада појединих занимања.

Ради праћења индивидуалних склоности ученика и пружања помоћи ученицима и њиховим родитељима, односно старатељима у избору средње школе и занимања, школа формира тим за професионалну оријентацију, у чијем саставу су стручни сарадници и наставници.

Тим за професионалну оријентацију реализује програм професионалне оријентације за ученике седмог и осмог разреда.

Здравствена заштита ученика у школи

Члан 44.

Школа сарађује са здравственим установама у спровођењу здравствене заштите ученика, посебно у обављању лекарских прегледа деце која полазе у први разред, спровођењу редовних систематских лекарских прегледа и вакцинација, у складу са законом.

Социјална заштита ученика у школи

Члан 45.

Школа у сарадњи са надлежним установама брине о социјалној заштити, посебно ученика из осетљивих друштвених група, на основу програма социјалне заштите.

Уколико је потребно школа организује прикупљање средстава за ове сврхе кроз акције школског спорта, волонтирања и других добротворних акција.

Заштита животне средине

Члан 46.

Заштита животне средине обухвата активности усмерене на развој еколошке свести, као и очување природних ресурса.

Очување природних ресурса из става 1. овог члана обухвата и упознавање са коришћењем и рационалном употребом тих ресурса у области енергетике.

Школа доприноси заштити животне средине остваривањем програма заштите животне средине – локалним еколошким акцијама, заједничким активностима школе, родитеља, односно старатеља и јединице локалне самоуправе у анализи стања животне средине и акција за заштиту животне средине у складу са законом.

Програм сарадње са локалном самоуправом

Члан 47.

Сарадња са локалном самоуправом реализује се на основу програма сарадње са локалном самоуправом, који чини део школског програма.

Школа прати и укључује се у дешавања на територији јединице локалне самоуправе и заједно са њеним представницима планира садржај и начин сарадње, нарочито о питањима од којих зависи развитак школе.

Програм сарадње са породицом

Члан 48.

Школа подстиче и негује партнерски однос са родитељима, односно старатељима ученика, заснован на принципима међусобног разумевања, поштовања и поверења.

Програмом сарадње са породицом, школа дефинише области, садржај и облике сарадње са родитељима, односно старатељима деце и ученика, који обухватају детаљно информисање, саветовање, укључивање у наставне, и остале активности школе и консултовање у доношењу одлука око безбедносних, наставних, организационих и финансијских питања, с циљем унапређивања квалитета образовања и васпитања, као и обезбеђивања свеобухватности и трајности васпитно-образовних утицаја.

Програм сарадње са породицом обухвата и организацију отвореног дана школе сваког месеца, када родитељи, односно старатељи могу да присуствују образовно-васпитном раду.

Ради праћења успешности програма сарадње са породицом, школа, на крају сваког полугодишта, организује анкетирање родитеља, односно старатеља, у погледу њиховог задовољства програмом сарадње са породицом и у погледу њихових сугестија за наредно полугодиште.

Мишљење родитеља, односно старатеља, добијено као резултат анкетирања, узима се у обзир у поступку вредновања квалитета рада школе.

Излети, екскурзије и настава у природи

Члан 49.

Школа може да планира и организује излете, екскурзије и наставу у природи, на начин и под условима утврђеним наставним планом и програмом.

Програм излета, екскурзија и наставе у природи саставни је део школског програма и годишњег плана рада школе.

Школе у сеоским срединама могу да буду центри за реализацију наставе у природи, односно заједничких активности ученика – школе домаћина и гостујуће школе, уколико испуњавају услове за реализацију програма наставе у природи.

Школска библиотека

Члан 50.

Школска библиотека је место библиотечко-информационе, васпитно-образовне и културне активности школе.

У школској библиотеци прикупља се, обрађује и ученицима, наставницима и стручним сарадницима даје на коришћење библиотечко-информациона грађа (књиге, серијске публикације и др.) и извори.

Библиотека је дужна да у свом фонду прикупља уџбенике и друга наставна средства намењена ученицима са сметњама у развоју и инвалидитетом, као и стручну литературу за наставнике и стручне сараднике.

Задатак школске библиотеке је да код ученика развија навике читања и коришћења библиотечких услуга, као и да ученике оспособљава да користе информације у свим облицима и на свим медијима и омогући им да овладају вештинама потребним за учење у току целог живота.

Школа је дужна да има школску библиотеку, у складу са законом.

Програм рада школске библиотеке саставни је део школског програма.

Дечје и ученичке организације у школи

Члан 51.

Школа може да има своје организације деце и ученика, а може да се повезује и са организацијама ван школе (Пријатељи деце Србије, Црвени крст, организација горана, планинара, извиђача и сл.), у складу са законом.

Вођење летописа и представљање рада школе

Члан 52.

Школа је дужна да води летопис за сваку школску годину.

Летопис садржи писане податке о активностима школе и реализацији образовно-васпитног рада.

Школа у публикацији представља програм и организацију рада, у складу са годишњим планом рада, као и права и дужности ученика, правила понашања, кућни ред и друге податке од значаја за представљање школе.

Школа публикацију из става 2. овог члана објављује на својој интернет страни до 1. октобра за текућу школску годину, а може је поделити ученицима у штампаном облику.

Школа је дужна да има своју интернет страну.

Ученичке задруге

Члан 53.

У школи може да се оснује ученичка задруга ради развоја позитивног односа ученика према раду, професионалне оријентације, повезивања наставе са светом рада, као и развоја позитивног односа према тимском раду.

Рад ученичке задруге уређује се статутом школе и правилима за рад задруге, у складу са законом.

Школа може пружати услуге и продавати производе настале као резултат рада у ученичкој задрузи, као и школски прибор и опрему.

Средства стечена радом ученичке задруге користе се за проширење материјалне основе рада ученичке задруге, екскурзије, исхрану ученика, награде члановима задруге и унапређивање образовно-васпитног рада у школи и у друге сврхе у складу са актима којима се уређује рад ученичке задруге.

Образовање у иностранству

Члан 54.

За децу грађана Републике Србије који су на привременом боравку у иностранству може да се обезбеди допунско основно образовање и васпитање по посебном наставном плану и програму.

 


2013-06-25: Учешће на конфeренцији „Интернет дијалог Србије»

поставио/ла Милан Милошевић 25.06.2013. 12.50   [ ажурирано 25.06.2013. 13.02 ]

Извештај о реализацији ваннаставне активности у школској 2012/2013.

Назив активности

Учешће на конфeренцији „Интернет дијалог Србије»

Датум/период реализације

25.6.2013. од 9 до 16 часова у

Место реализације

Београд, Клубу посланика, Толстојева 2

Организатори: Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникацијa у сарадњи са Програмом Уједињених нација за развој (UNDP), EuroDIG-a (Европскog дијалогa о управљању интернетом) и Diplo фондације 

Циљеви

Учешће у раду конференције и сесији «Безбедност деце на Интернету»

Учесници

Милан Милошевић, Љиљана Маричић

Кратак опис активности

Сагласно обавештењу са сајта Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација  потписани су се пријавили за учешће на конференцији које је прихваћено. Потписани су учествовали на конференцији у пленарном делу и на сесији «Безбедност деце на Интернету».

Државни секретар у Министарству спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, Татјана Матић, рекла је на другом по реду Интернет дијалогу у Србији да су питања везана за интернет добила данас једну нову димензију озбиљности, и то од економских питања о развоју, доступности и одрживости интернета, па до питања права на слободу изражавања, на слободни проток и доступност информација и на основна људска права.

Она каже да су теме данашњег скупа, као што је политика оправданости података, безбедност на интернету, приватност дигиталних садржаја, електронска трговина и управљање интернетом, неће бити нимало лака, тренутно актуелне свуда у свету.

Решења тема којима се данас бавимо у оквиру овог дијалога нису ни лака ни брза, а због значаја који интернет и широкопојасни приступ интернету данас добијају, јасно је да ће она имати додатни значај и утицај на будућност, сматра Матић.

Учешћем свих зантересованих страна у дијалогу, како је навела, подстиче се шире и креативније решавање проблема.

Ово је посебно важно када се говори о интернету који се развија искључиво кроз активност веома различитих страна, што даје снагу овом процесу, јер проистиче из ангажовања како појединаца тако и група, привреде, цивилног друштва, техничких и академских стручњака и наравно органа државне управе, рекла је Матић.

Стални представник УН-а у Србији, Вилијам Инфанте, рекао је да светска организација константно ради на томе да доступност података Владе Србије буде максимално транспарентна, како би грађани могли да на основу њих донесу праве одлуке.

Ако причамо о грађанима неопходно је да они имају право да приступе разним подацима како би могли да донесу одлуку о, на пример, својим потрошацким активностима. Зато ћемо се на овој конференцији бавити управо питањем неопходности да се грађанима омогући право приступа подацима, каже Инфанте.

Србија је, сматра он, јако добро упозната са коришћењем интернета, од Фејсбука Твитера до електронске поште.

То је сјајан начин да се прогурају информације и да грађани активно учествују у решавању проблема, и зато су УН недавно лансирале сајт на коме грађани Србије путем СМС-а могу да укажу на проблеме у здравственом сектору, каже Инфанте, додајући да је крајни циљ да Србија буде транспарентнија, и лакше место за живот, рад и инвестиције.

Напомена:

На пут смо кренули у 6:30 а вратили се у 18:30 часова. Трошкове пута је покрио организатор.

На линку http://mtt.gov.rs/slider/internet-dijalog-srbije/ налази се информација о скупу.

2013-06-25: Са конфренеције „Интернет дијалог Србије»


 

У Смедеревској Паланци

25.6.2013.

Подносилац извештаја

 

Милан Милошевић

Љиљана Маричић

 

2013-06-24: Учешће у јавној расправи «Нацрт Смерница за унапређивање улоге информационо-комуникационих технологија у образовању»

поставио/ла Милан Милошевић 25.06.2013. 12.34   [ ажурирано 25.06.2013. 13.07 ]

Извештај о реализацији ваннаставне активности у школској 2012/2013.

Назив активности

Учешће у јавној расправи «Нацрт Смерница за унапређивање улоге информационо-комуникационих технологија у образовању»

Датум/период реализације

24.6.2013. од 11 до 14 часова у Регионалном центру за професионални развој запослених у образовању Смедерево

Место реализације

Смедерево, Регионални центар за професионални развој запослених у образовању Смедерево

Циљеви

Учешће у јавној расправи «Нацрт Смерница за унапређивање улоге информационо-комуникационих технологија у образовању»

Учесници

Милан Милошевић, Љиљана Маричић, Јелена Рајић

Кратак опис активности

Сагласно добијеном обавештењу од Регионалног центра за професионални развој запослених у образовању Смедерево учествовали смо у јавној расправи «Нацрт Смерница за унапређивање улоге информационо-комуникационих технологија у образовању»

Jавна расправа у вези са нацртом Смерница за унапређивање улоге информационо-комуникационих технологија у образовању окупила је у Центру 23 ентузијаста из школа у окружењу. Реч "ентузијаста" се кроз данашњи скуп провлачила као "лајтмотив", поистовећујући се тако са малим број просветних радника свесних ситуације и спремних да се боре за "боље сутра" својих ученика.

Јавну расправу отворила је Десанка Радуновић, председница Националног просветног савета, која је напоменула да је стицање знања и вештина у области информационо-комуникационих технологија један од предуслова за социјалну укљученост у савремено друштво и тржиште рада, а да је дигитална писменост увршћена у скуп кључних компетенција савременог човека.

У жељи да помогне унапређивању образовања укључивањем нових технологија Национални просветни савет је иницирао израду документа „Смернице за унапређивање улоге информационо-комуникационих технологија у образовању“ (Смернице), првенствено са жељом да овим документом створи ослонац за квалитетнији рад у процесу доношења одлука и утврђивања аката из своје надлежности.

Након краћег излагања Ирене Радиновић у вези са резултатима постигнутим у истраживању о употреби информационо-комуникационих технологија у настави, присутни учесници су се упустили у коментарисање актуелних тема у вези са ИКТ у образовању.

У расправи је активно учествовао наставник Милан Милошевић.

Напомена:

На пут смо кренули у 10:10 а вратили се у 15 часова.

На линку http://www.rcsmed.edu.rs/2010-11-16-06-48-00/details/235-ikt-u-obrazovanju.html налази се информација о скупу.

2013-06-24: Са јавне расправе «Нацрт Смерница за унапређивање улоге информационо-комуникацио"


 

У Смедеревској Паланци

24.6.2013.

Подносилац извештаја

 

Милан Милошевић

Љиљана Маричић

Јелена Рајић


Табеларни преглед календара образовно-васпитног рада основне школе за школску 2013/2014. годину

поставио/ла Милан Милошевић 25.06.2013. 12.29


Табеларни преглед календара образовно-васпитног рада основне школе за школску 2013/2014. годину


1-10 of 40